Studiranje psihologije u Srbiji: Sve što treba da znate

Psihologija je, bez sumnje, jedna od najpopularnijih i najprivlačnijih nauka mladima u Srbiji. Međutim, put do diplomiranog psihologa je često obavijen brojnim pitanjima i nedoumicama. Gde se može studirati psihologija osim na Filozofskom fakultetu? Kako se pripremiti za prijemni ispit? Kakve su mogućnosti za zaposlenje nakon završetka studija? Ovaj članak ima za cilj da pruži sveobuhvatan i anonimizovan pregled teme, na osnovu autentičnih razgovora i pitanja budućih studenata, kako bi vam pomogao da donesete informisanu odluku o vašoj akademskoj i profesionalnoj budućnosti.

Gde se može studirati psihologija u Srbiji?

Kada se pomene studiranje psihologije, mnogima prvo na pamet padne Filozofski fakultet u Beogradu, Novom Sadu ili Nišu. Iako su ovi državni fakulteti tradicionalni i najpoznatiji izbor, važno je znati da postoje i druge mogućnosti, kako na državnim, tako i na privatnim visokoškolskim ustanovama.

Pored pomenutih filozofskih fakulteta, psihologija se može studirati i na nekim drugim fakultetima unutar državnih univerziteta. Na primer, postoji smer Prevencija i tretman poremećaja ponašanja, koji se može naći na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, a koji se bavi srodnim oblastima i može biti interesantan za one koje zanima rad sa određenim grupama. Takođe, postoje i pojedini programi na fakultetima bezbednosti koji se dotiču psihologije kriminala i analize ponašaja, iako su to često specijalizacije koje dolaze nakon osnovnih studija.

Što se tiče privatnih univerziteta, opcije su se značajno proširile poslednjih godina. Jedna od poznatijih je Singidunum univerzitet, koji u okviru Fakulteta za medije i komunikacije nudi smer Psihologija. Ovaj program se često spominje u razgovorima budućih studenata, a cena školarine se kreće oko nekoliko hiljada evra po godini. Druga privatna visokoškolska ustanova koja nudi studije psihologije je Univerzitet za pravne i poslovne studije u Novom Sadu. Kada razmatrate privatne fakultete, od krucijalne je važnosti da proverite da li fakultet ima važeću akreditaciju Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, jer samo takva diploma ima punu vrednost na tržištu rada.

Važno je napomenuti da se ponuda može menjati iz godine u godinu, pa je neophodno da proverite najaktuelnije informacije na zvaničnim sajtovima fakulteta ili putem njihovih studentskih službi.

Priprema za prijemni ispit: Ključ uspeha

Prijemni ispit za psihologiju na državnim fakultetima je poznat po visokoj konkurenciji i zahtevnosti. Tipično se sastoji iz dva dela: testa znanja iz psihologije i testa opšte informisanosti (TOI). Nekada se dodaje i test sposobnosti, kao što je slučaj u Novom Sadu.

Za pripremu testa znanja, obavezna literatura je ključna. Na Filozofskom fakultetu u Beogradu to je tradicionalno udžbenik Ljubomira Žiropadje "Uvod u psihologiju", dok se u Nišu i Novom Sadu dugi niz godina koristio udžbenik "Psihologija" Nikole Rot i Slavoljuba Radonjića za drugi razred gimnazije. Međutim, budite svesni da se literatura može promeniti, pa je neophodno da pre polaganja proverite najnoviju objavu na sajtu fakulteta. Česte su dezinformacije o promeni knjige, pa je uvek bolje osloniti se na zvanične kanale.

Test opšte informisanosti je deo koji mnoge kandidate dovodi u očaj. On zaista zahteva širok dijapazon znanja iz književnosti, istorije, umetnosti, nauke, sporta i aktuelnih dešavanja. Savet je da ne pokušavate da "naučite napamet" enciklopedije, već da tokom pripreme redovno pratite vesti, čitate, gledate kvalitetne dokumentarce i kvizove. Mnogi kandidati ističu da je ovo deo gde je sreća i širina opšte kulture stečene tokom života često presudna. Neki fakulteti razmišljaju o zameni TOI-ja testovima sposobnosti, što bi možda omogućilo bolju selekciju kandidata sa afinitetom baš za ovu oblast.

Mnogi se pitaju da li da pohađaju privatnu pripremnu nastavu. Iskustva su podeljena. Nekima pomogne u sistematizaciji gradiva i rešavanju testova iz prethodnih godina, dok drugi uspeju da se kvalitetno pripreme i samostalno. Ako se odlučite za samostalnu pripremu, krenite na vreme, pravite beleške i rešavajte što više testova iz prethodnih godina koji su dostupni na sajtovima fakulteta.

Šta vas čeka tokom studija?

Osnovne akademske studije psihologije traju četiri godine. Prve dve do tri godine su uglavnom posvećene opštim i temeljnim predmetima kao što su: opšta psihologija, razvojna psihologija, socijalna psihologija, psihologija ličnosti, fiziologija, statistika i metodologija psiholoških istraživanja. Upravo statistika i metodologija predstavljaju izazov za mnoge studente, ali su neizostavne za bilo kakvo naučno-istraživačko delovanje u ovoj oblasti.

U kasnijim godinama, studentima se obično nude izborni predmeti ili moduli koji omogućavaju usmeravanje. Najtraženiji modul je svakako klinička psihologija, ali postoje i drugi važni pravci: psihologija rada i organizacije, školska psihologija, istraživački smer. Važno je znati da osnovne studije ne osposobljavaju studente za samostalnu psihoterapijsku praksu. Za to je potrebno naknadno, dugotrajno i skuplje specijalističko usavršavanje u okviru različitih psihoterapijskih pravaca.

Studiranje psihologije zahteva kontinuirano učenje, čitanje obimne literature i angažovanost. Nije retkost da studenti osetno promene svoja očekivanja nakon što se upoznaju sa stvarnim akademskim sadržajem, koji je daleko od popularnih predstava o "čitanju misli" ili brzom rešavanju dramatičnih slučajeva kao u TV serijama.

Specijalizacije i atraktivne niše: Od forenzike do sporta

Upravo popularne serije poput "Criminal Minds" podstakle su veliko interesovanje za forenzičku ili kriminalističku psihologiju. U Srbiji, kao takav, smer pod tim nazivom ne postoji na osnovnim studijama. Rad u ovoj oblasti obično zahteva osnovne studije psihologije ili bezbednosti, a zatim dodatne specijalizacije, obuke i često radno iskustvo u pravosudnim ili bezbednosnim organima. Najbliže tome na osnovnim studijama mogu biti pojedini predmeti iz psihologije kriminala ili specijalizacije na master studijama.

Osim forenzike, raste interesovanje i za druge specijalizovane oblasti:

• Sportska psihologija: Radi se na psihološkoj pripremi sportista. Iako nema zasebnog osnovnog smera, može se studirati kroz master programe ili dodatne edukacije.
• Psihologija rada i organizacije (Ljudski resursi): Veoma perspektivna oblast koja se bavi selekcijom kadra, ocenom performansi, organizacionim razvojem i motivacijom zaposlenih. Ovde se psihologija susreće sa menadžmentom.
• Klinika i psihoterapija: Kao što je rečeno, put je dug i zahteva ozbiljne dodatne investicije vremena i novca u edukacije koje traju godinama.
• Psihologija u obrazovanju: Rad u školama kao školski psiholog, što podrazumeva dijagnostiku, savetovanje učenika, nastavnika i roditelja, i prevenciju različitih problema.

Nakon diplome: Tržište rada i dalje usavršavanje

Ovo je možda najkritičnija tačka za mnoge studente. Zaposlenje za diplomirane psihologe u Srbiji nije lako i često zavisi od kombinacije faktora: stvarnog znanja i veština, volje za volontiranjem i sticanjem prvog iskustva, specijalizacije, ali i, nažalost, ličnih kontakata. Mesta u državnim ustanovama (bolnice, škole, centri za socijalni rad) su ograničena i često se popunjavaju putem konkursa gde veza može igrati ulogu.

Ipak, perspektive postoje. Privatni sektor otvara vrata u oblastima ljudskih resursa, marketinga (istraživanje tržišta i potrošačkog ponašanja), konsaltinga. Nevladin sektor takođe angažuje psihologe u projektima koji se bave raznim vulnerabilnim grupama. Sve je češće i pokretanje privatne prakse, naročito u većim gradovima, mada za to, pored klijenata, treba imati i adekvatnu dodatnu edukaciju.

Za one koji žele internacionalnu karijeru, put je obično preko master ili doktorskih studija u inostranstvu. Programi razmene kao što su Erasmus+ mogu biti odličan početak za sticanje medunarodnog iskustva. Diploma sa akreditovanih državnih fakulteta u Srbiji je priznata, ali za konkretan posao često je neophodno dokazati visok nvoj jezičkih i stručnih kompetencija, kao i poznavanje lokalnog konteksta.

Da li upisati privatni ili državni fakultet?

Ova dilema muči mnoge. Državni fakulteti nose tradiciju, prestiž i znatno su jeftiniji (besplatni na budžetu, a jeftiniji na samofinansiranju od privatnih). Međutim, prijemni je izuzetno zahtevan. Privatni fakulteti nude manju konkurenciju na prijemnom, fleksibilniji raspored, često moderniju opremu i pristup, ali sa znatno višom cenom. Postoji i određeni predrasud u javnosti o kvalitetu diplome sa privatnih fakulteta, iako akreditovani privatni fakulteti izdaju punovažne diplome. Konačna odluka treba da se temelji na vašim finansijskim mogućnostima, želji za borbom na prijemnom i ličnom istraživanju kvaliteta nastave na konkretnom privatnom fakultetu.

Zaključak: Lična strast kao pokretač

Kroz sva pitanja o prijemnim, školarinama, statistikama i zaposlenju, jedna poruka se konstantno provlačila u razgovorima budućih studenata: studirajte ono što volite. Psihologija je pre svega poziv koji zahteva ogromnu količnu empatije, strpljenja, etičnosti i kontinuiranog učenja o ljudskoj prirodi. Ako vas ova nauka zaista fascinira, ako želite da razumete mehanizme ponašanja i da pomognete drugima, tada će sve prepreke na putu do diplome imati smisao.

Pažljivo istražite sve opcije, realno procenite svoje snage i interesovanja, i krenite hrabro. Važno je imati na umu da studije psihologije predstavljaju samo početak jednog celoživotnog puta usavršavanja u ovoj fascinantnoj oblasti.